Ovo je ključno za ribe i druge vodene životinje, jer su one ovisne o razini disolvisanog kisika u vodi. Ali isto kao što mi trebamo vazduh da bi smo disali, ti podvodni stvori trebaju kisik. Kada razina disolvisanog kisika u vodi nije dovoljna, ribe i druge vodene životinje mogu poboleti ili umreti. Naučnici koriste opremu poput meraca disolvisanog kisika da izmeruju koliko kisika ima u vodi. To im pomaze da razumeju koliko je voda zdrava, i život unutar nje.
Vodeni sistemi — kao što su reke, jezera i oceani — zavise od disolvisanog kisika da bi održali život svih vrsta. Kisik je neophodan za ribe, biljke i mnoge životinje da bi preživjele. Ako se razine disolvisanog kisika spuste previše, to može štetiti ili čak ubiti životinje koje ga koriste za disanje. Zato naučnici redovito meraju razine disolvisanog kisika. Time održavaju zdravlje ovih ekosistema i omogućavaju da svi živi bića u vodi rastu.
Prenosni metar za oksigen u vodi je uređaj koji naučnici mogu lako premeštati. Izuzetno je jednostavan za korišćenje i većina njih omogućava lako čitanje količine dispergiranog oksigena u vodi. Da bi ga koristili, naučnici (engleski) prvo napune malu posudu vodom uzetom sa mesta koje treba da se ispita. Zatim potopljaju kraj merila u posudu. Nakon toga će koristiti metar za dispergirani oksigen kako bi izmerili koliko dispergiranog oksigena ima u toj vodi. To im pomaže da saznaju o kvaliteti vode i da li je sigurna za lokalne stanovnike.
Ako je temperatura površinske vode topла, često postoji niska rasveta kisikа, ali ako je površinska voda vrlo hladna, često sadrži mnogo više rasvete kisikа. Hladna voda može da sadrži više rasvete kisikа, što je dobra vest za ribe i druge vodene životinje, jer osigurava da imaju dovoljan izvor kisikа za disanje. S druge strane, toplija voda može da zadrži manje kisikа. To čini pristup kisikу težim životinjama. Ako se voda toliko zagreje da predstavlja rizik, posledica može biti smrtonosna za ribe u pojavu poznatu kao masovno umiranje ribi, gde se više riba počinje istovremeno umirati. Poznavanje veze između temperature i rasvete kisikа je vrlo ključno za preživljavanje vodenog života.
Otpad s poljoprivrednih područja ili gradova — i zagađivanje — mogu takođe uticati na rasvetećenjenik u vodi. Prekomerno zagađivanje ili nivoi hemijskih elemenata u vodi mogu izazvati eksploziju alge. Alge mogu sprečiti prolazak sunčeve svetlosti biljkama ispod površine, a one takođe potroše velike količine rasvetećenjenika. To može znatno potešiti ribama i drugim životinjama da dobiju dovoljno kiseonika za disanje.” Rasvetećenjeničke mere se koriste za praćenje kako zagađivanje utiče na kisik u vodi — naučnici. Praćenje ovih promena može im omogućiti da preduzmu korake za štitu životinja i njihovih staništa.
Jako važan deo zdravlja tla i vazduha je merenje nivoa disanja oksigena u rastvoru. Prateći ove nivoe, naučnici mogu da otkriju probleme na ranim stadijama i primene preventivne mere. Ako, na primer, utvrdišu da su nivoi oksigena niski, možda će preporučiti dodavanje uređaja u vodu koji pomazu u povećanju nivoa oksigena. To se naziva aeracija. Redovno praćenje disanja oksigena je jedan od načina na koje možemo da pomognemo da ostane zdravo i da podržava sve životinje koje od njega zavise.
ISO9001 ТУВ сертификована компанија
Autorska prava © Shanghai Labtech Co., Ltd. Sva prava zadržana
EN
AR
BG
CS
DA
NL
FR
DE
EL
HI
IT
JA
KO
PL
PT
RO
RU
ES
SV
CA
TL
IW
ID
SR
SK
VI
ET
HU
TH
TR
FA
AF
MS
GA
MK
BN
BS
LA
MN
NE
